Iako bi ovaj naslov lako mogao da zavara slučajnog čitaoca, da je reč o jednom od nastavaka ili možda franšiza čuvenog Indijane Džonsa, ne, nije to.
To je pregrubi opis, samo s prvom (i poslednjom?) stanicom uništavanja i fizičkog postojanja jednog čoveka, jednog veoma čestitog čoveka, prečestitog za okruženje u kom se našao i isto takvo fizičko ukidanje jedne žene, njegove ćerke, a pre svega VLASNICE dva i po stana, te nešto svoje i posledično njegove ušteđevine, a da, i suvlasnice jednog velikog zajedničkog imanja u Hrvatskoj, gde doduše nije kročila od 1990.
IPAK, otkud ONA može biti vlasnica nekretnine ili ne daj bože nekog novca?
Od kad to ŽENA(?) može da bude vlasnica ičega ovde, a pre svega svog tela, života, izbora, da li je ovaj naš Balkan toliko prop’o?
Ona može da bude, kako ono beše „nečija supruga, majka, ćerka (i ne daj bože nikome) sestra“, nečija znači nekog muškarca – čo‘eka.
Zašto si ti sama, tačnije zašto si sama s to nešto kapitala, aj da vidimo mi sad lepo čija si ti? A ako se opireš makar će noga, kičma, oko jedno ili čak dva (kuća časti, naše oči ostaju na svom mestu, samo su tvoje u igri), srce, pluća, jetra…, nešto ćemo već da učinimo našim.
Da li se ovaj surovi opis odnosi na te zaj’b’ne, ljutite, srpske i druge balkanske muškarce, pa – NE.
Odnosno da, i na njih, ali možda čak i više i pre svega na BALKANSKE/SRPSKE ŽENE.
Glavni interni krimosi, mučitelji, počinioci, nalogodavci i pre svega uživaoci tuđih užasa i muka, ovde su odavno – žene.
Dobar muž više nije samo onaj koji će te odvesti na… Zanzibar ili obezbediti nekoliko stambenih jedinica na nekom npr. Vračaru, dobar muž ili otac (jedna mala Ana npr, ima baš takvog oca) danas mora da ti obezbedi i da budeš viđena, kao „nimfa koja deli nauk„ iz nekog svog manje ili više luksuznog lofta. Šta to sad znači? Znači da može i ta „žena, majka, ćerka…“ da ubija, sakati, pljačka, čitave porodice. A još ako ima dece, za svako koje je rodila, da može da skine po dve glave. Pošteno.
Da ne ostane na tom šatro tradicionalnom modelu, tu je i MALA ŽENSKA PREDUZETNICA, iako telesno povelika, može umesto (dosadnog) muža da se fura i uloga ja sam riba poznatog… pevača, a pevač opet drugar od nekog što u ‘aljini vedri i oblači po Patrijaršiji (i šalje darove pravo u Ribnicu), pa sada i ona može da uništava drugu ženu, stopostotno sigurna ne samo u svoju bezbednost, već i u rast profita marketinškog maga i male ženske preduzetnice.
Pratim površno slučaj Francuskinje koju je muž izložio masovnom silovanju neverovatnog broja sugrađana, komšija, uglednih i neuglednih ljudi svih godišta. Cela država i ceo narod stali su iza nje kao jedan. Izašla je i ispričala svoju strašnu, ličnu, ponižavajuću (?) priču i izašla kao pobednica, a ne luzerka. Poniženi su i kažnjeni počinioci, a ne Žizel Pelikot, koja nakon svega izgleda i živi bolje nego ikada pre.
Kako bi Žizel prošla ovde, kod nas? Kojim bi užasima bila izložena: osudi, mučenju, javnom linču i kako bi se njen put završio? Glasam za neku aneurizmu, moždani udar ili psihijatriju zatvorenog tipa. Zašto? Jer ovde, ona bi pre svega bila nečija majka, žena, ćerka, SESTRA i taj čija je može s njom činiti što mu je volja, a i s njenim imetkom, zar ne?
Eto, ja sam recimo, bez svoje volje i bez mogućnosti izvlačenja iz užasa dobila strašnu ulogu, pre svega SESTRE jednog svirepog, poremećenog, bestidnog, nesposobnog, agresivnog ubilačkog i manipulativnog psihopate – brata, a za njim su usledile i uloga ćerke jedne zle, okrutne, zločinačke majke, te rođake i komšinice takvih istih kreatura. Neki monstrumi su se više istakli od drugih, poput Energetskog eksperta s Vračara (Aleksandar Macura, tzv. RES fondacija).
A gde je sad tu mongolska mumuja?
Za mog oca, neobičnog patrijarhalnog feministu, ekstremnog feministu zapravo, sve je počelo, kada mu je najbolji prijatelj, prvobitno poslovni partner, a zatim direktor-gazda nekada zajedničke firme (o, kakvu su samo fabriku napravili, da se ponosi i neka EU država, sad je sve to vlasništvo tog prijatelja i njegovih sinova), objasnio da mora da počne da pije izvesni suplement kojim ga je obilno snabdevao u narednim mesecima.
Glagoljivi, tradicionalno nastrojeni Hercegovac, veliki zaštitnik crkve, tu gadnu crnu gelastu masu, a prema sopstvenim rečima, donosio je ni manje ni više nego iz Mongolije. To je bio početak očevih muka i oboljevanja, a dalja eksplikacija istih neka ostane moja lična arhiva, on je sigurno ne bi delio, zato je i bio toliko uspešan, a ne jer je ubijao i krao. To i jeste ono što boli njegovu zlu, jadnu braću, Macure – šest komada pakla, s čuvenim porodicama.
Ostaju nam još olovni vojnici?
Već skoro godinu dana izložena sam najrazličitijim otrovima, preskočiću ovde epizode fizičkog nasilja, dakle Litvinjenko mi dođe k‘o školska lekcija za izučavanje.
Idete li u elegantne i zastrašujuće dosadne tzv. ruske lokale SLOJ, SONDER, Valentina i karanfil, Waffle Heart? Pa, prijatno vam bilo.
IPAK, U Ulici Koče Kapetana 9, na drugom spratu zgrade, stan broj 5, žive i truju OLOVOM, izvesni Milosavljevići. Neupadljiva, četvoročlana porodica, s kućnim ljubimcem, jedna ćerka čak radi u nekom ministarstvu, druga se druži s beogradskim Rusima, a otac je, rekla bih, dobri vojnik čoveka koji doprema Mongolsku mumiju u BG izabranima.
PARALELno, u Ulici Nikolaja Krasnova 11, čak dve stambene jedinice od po 100 kvadrata pripadaju izvesnom Petru i Stefani Spasić (Kancelarija delegacije EU u Srbiji i NALED), stanovi koje je dekorisala ćerka nekadašnjeg državnog tužioca, a u koje se (uz ostale pomćne prostorije koje imaju po celoj zgradi) lako može desiti da uđete i… nikad ne izađete. Čitali smo već o takvim slučajevima u novinama, ali ti počinioci su završili po zatvorima, ovi sigurno neće.
Kako je jebeno (fazon, još smo mladi, daj da malo i opsujem) moguće da svi ovi ljudi zdravo, uspešno i slobodno žive u mom rodnom gradu u kom smo moj otac i ja, na svom poslednjem udahu-izdahu?
Da li ovde pomenuti i razne luzere, koji bleje na reci, pa one što glume (a tek pravi glumci?) odron onoga što je ostalo od srpske klabing i rokenrol scene, te lažne nakazne i alave lenje slikare, ok i darovite ljubavnike, strip junake…, koliki bi to onda tek tekst bio.
Beograd, 2026.
