Aleksandar Delibašić, siva eminencija koncertne agencije Bad Music For Bad People, za Paralel, najavljuje koncert kultnih Swans /DOB, 25.3/ i objašnjava kako zapravo izgleda posao muzičkog menadžera u Srbiji, te šta nam sve od underground zadovoljstava ova izdržljiva družina još sprema…
Zašto nikako ne bi trebalo propustiti koncert Swans?
Swans su prethodno svirali samo jednom u Beogradu, ‘87. i naravno, bio sam na tom koncertu. Sam bend, a i živi nastup promenili su se za ovih 30 godina. Ipak, ono što ostaje od najranijih početaka sve do danas je glasnoća i totalni telesni doživljaj muzike koju izvode M. Džira i njegov bend. Počeli kao deo njujorške No Wave scene ‘83, da bi ubrzo sa Sonic Youth predvodili Noise i bili prethodnica Guitar Noise žanra koji se do kraja 80-tih razvio u Americi, ali i svuda po svetu. Industrial, Noise, Guitar Noise, Shoegaze, Post Rock, Alt Folk, samo su neki od žanrova u kojima su se kretali i koje su kreirali Swans. Za 35 godina postojanja ovaj bend je jedan od najuticajnijih avangardnih rok sastava ikada, a takav koncert se ne sme propustiti ni pod kojim izgovorom. Pride, radi se o oproštajnoj turneji benda (koja je započela prošle godine po objavljivanju još jednog epskog remek-dela – “The Glowing Man” (trostruki LP)), tako da je ovo mnogima u Srbiji i Beogradu šansa da ih pogledaju prvi, ali i poslednji put.
Šarmantnu Ejmi Lever (Amy LaVere) i njenog, scenskog i privatnog partnera, Vila Sekstona (Willa Sextona), više puta si vodio kod mame na ručak, da li i sa Swans-ima moze da se funkcioniše u toj atmosferi?
Ne. Amy i Will su već stari prijatelji, a Swans su ovde strogo poslovno.
Bad Music For Bad People postoji već 16 godine, pa kako zapravo izgleda posao jednog koncertnog menadžera u Srbiji?
Ja sam ovim poslom krenuo da se bavim 2001. kada mi je bilo jasno da nijedan od bendova koje bih voleo da vidim u Beogradu niko nema nameru da dovede jer je “rizično”. Onda sam početkom decembra iste godine imao koncert Andrea Williamsa i Green Hornet koji je napunio dansing salu Doma omladine (današnja Amerikana) i to je bio okidač da nastavim.
Nije mi teško da volim ovo što radim jer radim sa bendovima za koje mislim da su bitni i da treba da sviraju ovde, ljudi iz istih su listom normalni, vaspitani i fini ili makar ogromna većina njih, a to je dovoljno da sve bude OK.
Koliko još „loše muzike ovim lošim ljudima“ imaš u planu da dovučes?
Ove godine napraviću i svoj prvi mali festival u Beogradu (16. i 17. juna u Dorćol Platzu sviraće: Scott H. Biram, James Leg, Slim Cessna’s Auto Club, Th’ Legendary Shack Shakers, Death Valley Girls, The Shivas), a sa svim ovim bendovima i u Kladovu (Border Rock Festival – 15-18 jun). 8. juna dolaze King Khan & The Shrines (opet Dorćol Platz), a sa njima će svirati i Operators iz Kanade.
Valentina Macura