Branko Rosić, pisac i novinar
KVADROFENIA Zbog ovoga filma, o sukobima modova i rokera u omiljenom engleskom letovalištu – Brajtonu, zavoleo sam mnogo toga. I bendove poput Who, kasnije Jam, i čuveni znak target koji je na mojoj omiljenoj modnoj marki Ben Sherman, ali i samo mesto Brajton u kome sam pre tri godine video plakat koji je najavio po hiljaditu reprizu projekcije ovog filma u lokalnom bioskopu.
TOMI – Moj prvi muzički film kojeg sam odgledao najviše zahvaljujući odličnom saundtreku kupljenom u ranim razredima osnovne škole. Virtouz na fliperima u tumačenju Rodžera Daltrija zbog koga sam izgubio sate i dane ganjajući gvozdenu kuglicu duž fliper aparata u predvorjima beogradskih bioskopa ali još više vremena proveo sam slušajući njegov matični bend Who.
RUDE BOY – Ovaj film je imao premijeru na beogradskom FEST-u pred publikom koju su činili gotovo svi beogradski pankeri neke valjda 1981. Film koji se bavi životom roudija benda Kleš na pravi način govori ne samo o fenomenu grupe i pokreta zbog koga je tada „gorela“ Britanija i svet, već i o razočarenju podvedenom pod žanr „Ne veruje u idole“.
Na festivalu Paralene vizije gledaću dokumentarni film o bendu Pulp ne samo zato što učestvujem na tribini pre projekcije već iz sledeća dva razloga. Želim da se na neki način odužim karijeri ovog velikog benda koji sam pomalo i zapostavljao ali i da uronim u atmosferu Britanije jer nam ovaj film omogućava brzo putovanje na britansko ostvrvo jeftinije od svakog lou kosta. Savršena priča i putovanje u jedinstvenu atmosferu Britanije i scenografiju kućica u nizu i šarmantne scenografije koje su iznedrile ovu veličanstvenu muzičku atrakciju iz Šefilda.
