U susrtet svom prvom beogradskom koncertu Lojd Kola, 4.10.2013., u UK Palilula, a u okviru PARALEL- a, Beogradskog Festivala Subkulture, simbol intelektualnog, romantičnog popa, govori o svojim muzičkim počecima, višedecenijskom čekanju na prvi nastup u ovom delu Evrope, omiljenom sportu…
1. Zašto smo toliko dugo čekali na Vaš prvi koncert? Da li znate koliko ljudi u Srbiji, i šire u regionu, pasionirano prati vaš rad?
Iskreno, ne znam koliko. Znam samo da nkad nisam dobijao previše ponuda da sviram istočno, iza stare “gvozdene zavese”, niti sam prodavao mnogo ploča tamo, a priznajem da mi je uvek bilo krivo što je tako… Zato sam oduševljen što sada dolazim i nadam se da će nakon mog beogradskog koncerta, uslediti i novi nastupi po ostalim velikim gradovima u tom delu Evrope. Jer kada sam na turneji poprilično sam i turista, ako budemo imali lepo vreme videćete me po gradu sa mojom kamerom kako snimam okolo i gustiram lokalna piva.
2. Šta je najbolje čega se sećate iz perioda sa Komoušnsima (“Lloyd Cole & The Commotions”)?
Na samom početku je bilo jako uzbudljivo. Raditi ono o čemu si sanjao celog života (znam da zvuči kao kliše, ali baš je tako bilo), biti na naslovnim stranama časopisa, u TV emisijama… svuda gde su pre toga bili i heroji mog odrastanja. Ali, jedini problem je bio – Šta želim sada kada sam dobio sve što sam do sada želeo?
3. Sebe ste jednom prilikom opisali kao čoveka rastrzanog između “knjiškog moljca i lokalnog pankera”, ko je bio dominantniji na vašem poslednjem albumu “Standards”?
Prirodno, borili su se opako do samog kraja, mislim da je zato i bilo toliko zabavno stvarati muziku.
4. U vašoj muzici i tekstovima, često se se osvrtali na velika umetnička dela, kako se osećata danas kada sretnete svoj “lik i delo” u muzici, knjigama… mlađih autora?
Pa naravno to je fenomenalno, savršeno. Pročitajte odgvor gore – to je ono što se ostvarilo nakon prve ispunjene želje.
5. Tokom 80-ih delovalo je skroz “ok” da se stvara romantični pop, a kako u današnje vreme, globalnih sukoba i krize, vidite ulogu umetnika?
Isto kao i tad, bez razlike. Svet se menja, pa se i mi menjamo, zato taj odnos ostaje isti.
6. London ili Nju Jork / Evropa ili Amerika?
Pa ja dobijam i jedno i drugo, jer stalno putujem. Ipak da sam – sam, bio bi to težak izbor, ali da, predpostavljm da bih napustio SAD. Međutim, nisam sam, imam porodicu, a moj mlađi sin sada ide u osnovnu školu, pa još neko vreme ostajemo tu gde smo, ali moguće da ćemo kad bude vreme za koledž nešto i promeniti.
7. Imamo solidan golf teren u Beogradu. Da li nekad ugrabite vreme za golf dok ste na turneji?
I ne baš, mada jednom sam svirao na festivalu u Jorkširu, blizu mog omiljenog golf terena u Britaniji, tada smo odigrali 3 runde i ja sam uspeo da izgubim sve 3!
8. Šta možemo da očekujemo od vašeg koncerta u Beogradu?
Samo mene i moje pesme, neke stare skoro 30 godina, a neke skroz nove.
9. Da li znate nešto o Srbiji?
Nedovoljno. Očigledno da je tokom godina bilo ratova… Zatim, čitao sam o klubu Crvena Zvezda i naravno Novak Đoković je fenomenalan…, kažem ne znam dovoljno, šteta.
10. Poslednje pitanje namenjeno je muškom delu vaše publike, šta mislite o Murinjovom povrtaku u Čelzi, za koji navijate?
Prvo sam bio nepoverljiv, jer delovao je nekako istrošeno nakon rada u Madridu, ali ipak sada mi deluje sveže i duhovito i srećan sam što se vratio.
